Raspust je u toku, vreme izrazito hladno, praznici su se otegli u druženju sa familijom i sasvim je normalno da ovaj vremenski gap iskoristimo za virtuelne relaksacije. Međutim, kao što ne treba preterivati u ruskoj salati i čokoladnoj torti (dobro, možda sam malo), tako ne treba preterivati ni sa video-igrama.
Koliko vremena dnevno gejminga se preporučuje? Kad igranje video-igara postaje štetno? Hajde da pogledamo šta kažu psiholozi.
Pre svega, važno je napomenuti da video-igre same po sebi nisu zle. Kreativne su, podsticajne za razmišljanje, razvijaju mnoge prostorno-orijentacione kvalitete, brzinu refleksa. Neke podučavaju istoriji, zbog nekih postajemo bolji stratezi, u većini bolje razumemo neku sportsku igru. Iznad svega, dobro se zabavljamo.
Međutim ukoliko satima sedimo za kompjuterom, pa se ti sati pomnože sa danima, to svakako nije dobro za nas kao ni za ljude koji nas okružuju.
Zavisnost od video-igara
Nije lako shvatiti kako se stvara zavisnost od video igara. Kažu da to izgleda otprilike ovako: kad postignemo uspeh u nekoj igri, oslobađamo hormon dopamin u našem organizmu. To zadovoljstvo nas tera da idemo dalje i da ponovo izazivamo lučenje tog hormona. Vremenom, naš mozak se navikava na ovu količinu dopamina, pa nas sprečava da uživamo u bilo čemu što nije tako stimulativno kao u video-igri.
Čak i ako pokušamo da odustanemo od igranja, naš um će nas privući drugim oblicima stimulacije, poput pregledavanja YouTube-a ili listanja sadržaja po društvenim mrežama. Jednostavne aktivnosti će izgledati potpuno neprivlačne i nećemo biti motivisani da radimo ništa što nije tako uzbudljivo.
Da li kad se odvojite od kompjutera, posežete za video-klipovima i tutorijalima na YouTube-u? To je dopamin. Izađite u šetnju, na basket sa drugarima. Ili prošetajte bar do dnevne sobe. Videćete da i vaši ukućani mogu biti mnogo zanimljivi, samo ako im date šansu.
Motivacija
Motivacija je vrlo moćan alat koji se sastoji od mehanizama koji nam pomažu da savladamo prepreke. Međutim, video-igre su hakovale ovaj prirodan sistem i kroz razne nivoe nam isporučuju sve nagrade koje treba da stičemo u realnom životu. Zato smo bezvoljni da učimo matematiku, ali smo jako motivisani kad treba da rešavamo složene zadatke u igri.
U životu najviše učimo iz bolnih iskustava. Da li je to slučaj i sa video-igrama?
Zdravlje
Možda je Covid 19 virus malo promenio shvatanja u pogledu igranja u zatvorenom prostoru (svakako je bezbednije biti u svojoj sobi, nego na mestu gde se mladi masovno okupljaju), ali još davno je primećeno da oni koji mnogo vremena provode za kompjuterom, imaju iste i ne baš bezazlene zdravstvene tegobe.
Na sistematskim pregledima će nam prvo skrenuti pažnju na kičmu i ravne tabane, a ako se zaboravljamo u igricama, možemo imati i disbalans u ishrani. Ili navaljujemo na nezdrave grickalice, ili preskačemo obroke. Bagovi u zdravlju nam se javljaju i u vidu poremećaja sna, lošeg vida, smanjene koncentracije.
Upiši se na neki sport ili prošetaj psa. Malo ćeš se razmrdati, svež vazduh će ti razbistriti misli, a da i ne pominjemo koliko devojčice vole slatke ljubimce!
Društvo
Znam tačno šta ćeš reći: svi su onlajn, nikad ne igraš sam, uglavnom ste zajedno u timu i to je vaš način da se družite i provodite vreme. Ali socijalna komponenta je veoma bitna, socijalne i komunikacione veštine su od velike važnosti za uspeh u svim oblastima života i one se ne mogu veštački simulirati. Takođe, sa drugarima se emotivno povezuješ i razgovaraš o različitim temama.
Druženje uživo je fenomenalno. Kada si poslednji put odigrao šah, igru kartama ili neku društvenu igru? Izenadićeš se koliko je zabavno.
Video-igre su fenomenalna stvar, ali sa njima ne treba preterivati. U Gejming akademiji se trudimo da izvučemo maksimum iz video-igara, a da ublažimo sve negativne prateće pojave. Ovde se kadeti igraju, razmišljaju, stvaraju, dizajniraju i komuniciraju sa svojim timom. I pre svega, dobro se zabavljaju.
